Dobro je znati pre puta — Finska

Mnogi putnici misle da pravilo o zimskim gumama važi samo za finska vozila ili samo u Laponiji. Ne važi tako. Od 1. novembra do 31. marta putnički automobili i kombiji moraju imati zimske gume kad to zahtevaju vremenski uslovi ili stanje puta, a pravilo važi i za vozila sa stranim registarskim tablicama. Od decembra 2024. zimske gume bez klinova na putničkim automobilima i kombijima moraju nositi oznaku planine sa tri vrha i pahuljicom (3PMSF). Dubina glavnih žlebova zimske gume mora biti najmanje 3 mm. Gume sa klinovima smeju se koristiti u istom periodu, a van njega samo kad to uslovi zahtevaju. Ako iznajmljuješ automobil, pri preuzimanju proveri da ima odgovarajuće gume.

U severnoj Finskoj irvasi slobodno pasu i često stoje na kolovozu ili pored njega. Sudar se dešava brže nego što putnici očekuju. Irvasi su stadne životinje: ako vidiš jednog, skoro sigurno ih ima još u blizini, pa odmah uspori. Najviše nezgoda sa irvasima bude od oktobra do decembra, a najrizičniji su sumrak i svitanje. Ako udariš irvasa, postavi trougao upozorenja, pomozi povređenima ako ih ima i pozovi 112, čak i kad je udar bio blag i životinja je otišla, jer je verovatno povređena. Svaku nezgodu sa životinjom treba prijaviti policiji preko broja 112, i kad niko nije povređen. Povređenoj životinji ne prilazi i ne pokušavaj sam da je zbrineš, nego sačekaj uputstva sa broja 112. Ako je to bezbedno, uginulog irvasa možeš pomeriti na ivicu puta i vidno obeležiti mesto, ali to nije tvoja obaveza. Odštetu vlasniku za stradalog irvasa ne plaća vozač, nego finski centar osiguravača motornih vozila.

Mnogi putnici odmah po dolasku podižu gotovinu, iako im u Finskoj verovatno neće trebati. Kartice i mobilno plaćanje prihvataju se gotovo svuda: u taksijima, kafićima, na pijačnim tezgama, pa i na udaljenim štandovima pored puta. Najšire su prihvaćene Visa i Mastercard. Karte za javni prevoz u većim gradovima najčešće se kupuju u mobilnoj aplikaciji ili beskontaktnom karticom.

Putnici često kupuju flaširanu vodu jer ne znaju da li se voda iz slavine u Finskoj pije. Voda iz slavine u Finskoj je čista, hladna, bezbedna za piće i besplatna, pa ponesi bocu koju možeš da puniš. Vodu iz jezera, reka i potoka ne pij bez pripreme: iako je često čista, njenu bezbednost niko ne može da garantuje. Takvu vodu prokuvaj najmanje 5 minuta ili je prečisti tabletama. Na pešačkim odredištima unapred proveri gde postoji pijaća voda.

Laponija je daleko od juga zemlje, pa većina putnika bira let. Postoji i način da se putuje dok spavaš i tako uštedi jedno noćenje. Noćni vozovi finske železnice VR, poznati kao Santa Claus Express, voze iz Helsinkija i Turkua do Rovaniemija, Kolarija i Kemijärvija, sa kabinama za spavanje. Od tih stanica do skijališta i sela dalje na severu ide se autobusom, taksijem ili iznajmljenim automobilom. U noćnom vozu može se prevoziti i sopstveni automobil. Raspored, cene i slobodne kabine menjaju se po sezoni, pa ih proveri na vr.fi, a za putovanja oko Božića rezerviši na vreme.

U prirodi i na putu kroz sever često ne možeš da kažeš tačnu adresu na kojoj se nalaziš. Kad hitnu službu pozoveš preko besplatne aplikacije 112 Suomi, centar za hitne pozive automatski dobija tvoju lokaciju. Aplikacija prikazuje i javna upozorenja nadležnih službi za oblast u kojoj se nalaziš. Izdaje je finski Centar za hitne pozive, a besplatna je u prodavnicama aplikacija za Android i iPhone. Instaliraj je pre puta.

U hitnoj situaciji nema vremena da se traži koji broj zvati. Finska ima samo jedan opšti broj za hitne slučajeve: 112. Isti broj radi u svim zemljama Evropske unije. Poziv je besplatan sa svakog telefona, bez pozivnog broja, i radi i sa stranog mobilnog broja.

Zimi su temperature u Laponiji duboko ispod nule, a putnici često ponesu jednu toplu jaknu i misle da je to dovoljno. Zimska odeća treba da se sastoji od više slojeva koje možeš da skidaš i dodaješ, jer vazduh između slojeva zadržava toplotu. Ako si previše obučen i krećeš se, znoj vlaži odeću i ona prestaje da greje, a hladnoća se najbrže oseća kad stojiš u mestu. Za aktivnosti poput skijanja biraj tanje slojeve.

Putnici često prave dnevni plan kao kod kuće, a usred zime na dalekom severu svetla ima vrlo malo. Na dalekom severu Finske zimi nastupa polarna noć (kaamos): sunce se tada danima ne podiže iznad horizonta, a nebo oko podneva ima plavi sumrak. Leti je obrnuto, sunce skoro dva meseca ne zalazi. Zato aktivnosti kojima treba dnevno svetlo, poput dužih vožnji i pešačenja, zimi planiraj oko podneva.

Mnogi putuju u Laponiju samo zbog polarne svetlosti i očekuju da je vide svake noći. Prema statistici Finskog meteorološkog instituta, u Kilpisjärviju se polarna svetlost vidi u oko 75 odsto tamnih noći bez oblaka, a u Laponiji, na primer kod Leva, Ylläsa i Saariselkä, u otprilike polovini takvih noći. Tokom geomagnetskih oluja vidi se i u srednjoj i južnoj Finskoj. Mrak i vedro nebo su presudni, pa nijedna tura ni smeštaj ne mogu da garantuju viđenje. Verovatnoću u realnom vremenu prati servis za polarnu svetlost Finskog meteorološkog instituta.

Finska daje izuzetno široko pravo slobodnog kretanja prirodom, ali to pravo ne pokriva sve što putnici podrazumevaju. Pravo svakog čoveka (jokaisenoikeudet) važi za sve koji borave u Finskoj, bez obzira na državljanstvo: smeš da se krećeš prirodom peške, na skijama ili biciklom, privremeno da kampuješ i da bereš bobice, pečurke i biljke koje nisu zaštićene. Ne važi za dvorišta i obrađena polja. Paljenje vatre nije deo tog prava: u većini nacionalnih parkova vatra je dozvoljena samo na označenim mestima i samo kad nije na snazi upozorenje na šumske požare. Nacionalni parkovi i zaštićena područja imaju svoja pravila, a na Olandskim ostrvima ovo pravo je uže nego u ostatku Finske.

Na severu se mnoge ture i suveniri reklamiraju kao kultura naroda Sami, ali nije svaka takva ponuda u skladu sa onim što sami Sami traže od posetilaca. Sami su jedini priznati starosedelački narod Evropske unije. Parlament naroda Sami u Finskoj usvojio je 2018. etičke smernice za odgovoran turizam, sa ciljem da se zaustavi turizam koji iskorišćava njihovu kulturu i širi netačne informacije o njoj. Tradicionalna nošnja Sami nije kostim. Prednost daj uslugama koje vode Sami ili koje poštuju ove smernice, a ljude i njihov svakodnevni život poštuj kao gost. Smernice za posetioce objavljene su na sajtu Parlamenta naroda Sami.

Putnici iz zemalja van Evropske unije često ne znaju da se dani boravka u Finskoj sabiraju sa danima u drugim šengenskim zemljama. Finska je deo šengenskog prostora. Za državljane zemalja van EU i šengenskog prostora kratak boravak je ograničen na najviše 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana, a računa se boravak u svim šengenskim zemljama. Takve putnike pri prelasku spoljne šengenske granice beleži sistem ulaska i izlaska (EES), koji u Finskoj od 12. oktobra 2025. sprovodi finska granična policija: umesto pečata u pasošu beleže se otisci prstiju i fotografija lica. EES se ne primenjuje na državljane EU i šengenskih zemalja, na vlasnike boravišne dozvole ili dugoročne vize jedne od zemalja koje koriste EES, ni na članove porodice građana EU sa boravišnom karticom i još neke posebne kategorije putnika. Da li ti treba viza i da li se EES odnosi na tebe zavisi od državljanstva i statusa, pa to proveri na zvaničnim sajtovima pre puta.

Zimi zaleđena jezera i more izgledaju čvrsto, a putnici koji nikada nisu hodali po ledu teško procenjuju gde je led slab. Debljina i čvrstina leda razlikuju se između jezera, pa čak i na delovima istog jezera. Posebno su opasni moreuzi i uski kanali, duboka mesta i mesta sa strujom, poput ušća reka i okoline izvora i odvoda, gde led može ostati tanak cele zime. Sneg na ledu otežava da se slaba mesta uoče. U proleće, kad se sneg otopi, sunce za nekoliko sati može učiniti krhkim i debeo led, pa debljina više ne govori koliko led nosi. Za kretanje po ledu biraj zvanično otvorene i održavane staze, ali i tada prati lokalna upozorenja i aktuelne uslove. Van njih ideš na sopstveni rizik, pa za takve aktivnosti potraži lokalnog vodiča i odgovarajuću opremu.

Staza koja je leti lagana šetnja zimi može tražiti mnogo više snage, opreme i vremena. Na većini pešačkih staza koje održava Metsähallitus zimi se sneg ne čisti, a kretanje kroz sneg troši mnogo više energije nego leti. Pre polaska proveri stanje snega i leda na odredištu i vremensku prognozu i drži se označenih zimskih staza. Staze za skijaško trčanje su samo za skije, ne za pešačenje ni krplje. Ponesi čeonu lampu, napunjen telefon koji držiš na toplom, papirnu mapu i pribor za prvu pomoć, i nekome reci kuda ideš i kada se vraćaš. Na telefon se ne oslanjaj: na hladnoći može prestati da radi, a u dolinama i kanjonima signala često nema. Ako nemaš iskustva sa zimskim kretanjem u prirodi, izaberi vođenu turu.