Dobro je znati pre puta — Švajcarska

U mnogim zemljama se za kratak prolaz kupuje vinjeta na nekoliko dana. Švajcarska takvu opciju nema, pa i za jedan dan vožnje autoputem treba ista godišnja vinjeta kao za celu godinu. Svako motorno vozilo i prikolica koji ne plaćaju naknadu za teški saobraćaj moraju imati važeću vinjetu za vožnju autoputevima i brzim putevima. Švajcarski zakon predviđa samo godišnju vinjetu, bez kratkoročnih varijanti. Vinjeta za jednu kalendarsku godinu važi od 1. decembra prethodne do 31. januara naredne godine, ukupno 14 meseci. Motocikl treba sopstvenu vinjetu, a prikolica ili kamp-prikolica posebnu, osim prikolice koju vuče motocikl. Vinjeta postoji kao elektronska, vezana za registarske tablice, i kao nalepnica, vezana za vozilo. Vožnja autoputem bez vinjete kažnjava se novčanom kaznom, a vozač uz to mora odmah da kupi vinjetu. Aktuelnu cenu i iznos kazne proveri na zvaničnoj stranici švajcarske carinske službe (BAZG) pre polaska.

Pretraga švajcarske vinjete na internetu izbaci mnogo sajtova koji je prodaju. Nisu svi zvanični, a razlika se vidi tek na računu. Švajcarska carinska služba (BAZG) prodaje e-vinjetu u svojoj zvaničnoj prodavnici na via.admin.ch i za nju ne naplaćuje nikakvu dodatnu naknadu. Posrednici smeju da prodaju e-vinjetu uz doplatu — BAZG navodi da je to dozvoljeno — pa za isti proizvod platiš više. Zbog rizika od prevare na internetu BAZG preporučuje kupovinu samo kod pouzdanih prodavaca. E-vinjeta je vezana za registarske tablice, a ne za automobil, pa pre plaćanja dvaput proveri unetu oznaku i zemlju registracije. Prenos na druge tablice moguć je samo ako vozilo i vlasnik ostaju isti, a novac se vraća samo izuzetno, na primer kod dokazane dvostruke kupovine. Ako vozilo iznajmljuješ, pri preuzimanju pitaj da li već ima važeću vinjetu. Kupi je pre polaska, jer vožnja autoputem bez nje nije dozvoljena ni na prvom kilometru.

U švajcarskim gradovima mnoga parking mesta nemaju automat, pa deluje da je parkiranje besplatno i neograničeno. Na plavo obeleženim mestima parking se zaista ne plaća, ali je vremenski ograničen. Plavo obeležena mesta čine plavu zonu. Od ponedeljka do subote, od 8 do 19 časova, parkiranje je tu ograničeno i zahteva parking disk postavljen iza vetrobranskog stakla. Disk se ne podešava na tačno vreme dolaska, nego na prvu sledeću oznaku, a tabela na disku određuje do kada smeš da stojiš: u većem delu dana to je sat do sat i po, a oko podneva duže. Ako parkiraš od 18 časova nadalje, disk važi do 9 ujutru narednog radnog dana, a posle 19 časova disk ti ne treba ako vozilo pomeriš pre 8 ujutru. Nedeljom i praznicima ograničenje važi samo ako to piše na dopunskoj tabli ispod znaka. Bela oznaka znači opšte parkiranje po pravilima sa znaka ili automata, a žuta je rezervisana za određenu grupu korisnika.

Putnici često kupuju flaširanu vodu iz navike. U Švajcarskoj to uglavnom nije potrebno, ali kod javnih česama vredi znati jedno pravilo. Prema švajcarskoj saveznoj službi za bezbednost hrane (BLV), voda za piće u Švajcarskoj je dobrog kvaliteta i spada među najstrože kontrolisane namirnice u zemlji, a vodovode nadziru kantonalne laboratorije. To znači da vodu iz slavine u hotelu, apartmanu ili restoranu možeš da piješ bez kuvanja ili filtera, a flašu za vodu možeš da dopunjavaš tokom dana. Kod javnih česama budi oprezniji: nije svaka česma izvor pijaće vode. U Lucernu, na primer, grad samo deo svojih česama vodi kao javne česme za piće. Ako na česmi postoji natpis da voda nije za piće, ne pij je. Za vodu iz planinskih izvora i potoka ova kontrola kvaliteta ne važi.

U nekim zemljama karta se može kupiti kod konduktera. U švajcarskim vozovima važeća karta mora postojati pre polaska. Po pravilima švajcarskog javnog prevoza putnik mora imati važeću kartu pre stvarnog polaska voza. U vozu se karte po pravilu ne prodaju. Ko putuje bez važeće karte, plaća cenu vožnje i doplatu, koja raste ako se prekršaj ponovi. U autobusima pravilo zavisi od oblasti: u PostBus autobusima karta se uglavnom još može kupiti kod vozača, osim u oblasti Ciriha i u kantonu Graubinden, a u kantonu Tičino prodaja do kraja 2027. prelazi na digitalne terminale. U gradskom prevozu Ciriha kartu uvek kupuješ pre ulaska. Kartu kupi u aplikaciji SBB Mobile, na automatu na stanici ili na prodajnom mestu. Ako kupuješ preko aplikacije, kupovina mora biti završena pre polaska; karta kupljena dok voz već ide ne važi. Iznose doplate objavljuje Alliance SwissPass i oni se menjaju.

Telefon u Švajcarskoj radi kao i svuda u Evropi, pa se lako zaboravi da ova zemlja nije u Evropskoj uniji. Mobilni internet se zato može naplatiti po sasvim drugim uslovima nego u zemljama Evropske unije. Pravilo „roming kao kod kuće” važi za korisnike operatera iz zemalja EU, sa Islanda, iz Lihtenštajna i Norveške, kao i iz Moldavije i Ukrajine, dok putuju unutar te zone. Švajcarska nije deo te zone, pa za nju važe uslovi tvog operatera i tarife, a ne evropska pravila. Neki operateri i dalje uključuju Švajcarsku u svoje pakete, ali to je njihova poslovna odluka, a ne obaveza. Pre polaska proveri kod svog operatera koliko košta prenos podataka u Švajcarskoj i aktiviraj roming paket ako postoji. Ako samo prolaziš kroz Švajcarsku, isključi mobilne podatke ili koristi Wi-Fi dok ne proveriš uslove.

Ako na put nosiš hranu — suvo meso, sir, mlečne proizvode — na švajcarskoj granici pravila zavise od toga odakle proizvodi dolaze. Švajcarska savezna služba za bezbednost hrane (BLV) razlikuje proizvode iz EU od proizvoda iz drugih zemalja. Iz zemalja EU, sa Islanda, iz Severne Irske i Norveške proizvodi životinjskog porekla za ličnu upotrebu su dozvoljeni. Iz svih ostalih zemalja putnici, uz nekoliko uskih izuzetaka, ne smeju da unesu proizvode koji sadrže meso, mesne prerađevine, iznutrice, mleko ni mlečne proizvode, dakle ni sir ni suvo meso. BLV navodi i izuzetke: hleb, čokoladu i slične proizvode bez mesa, kao i bujone i dodatke za ukus pakovane za krajnjeg potrošača, a med, jaja i ribu samo u ograničenim količinama. Hranu za ličnu upotrebu iz EU smeš da uneseš, ali važe carinske količine, a proizvod ne sme poticati iz područja pod veterinarskim ograničenjima. U slučaju sumnje, takve proizvode ne nosi.

U hitnoj situaciji nema vremena za pretragu, a Švajcarska pored evropskog broja 112 ima posebne brojeve za policiju, vatrogasce i hitnu pomoć. Evropski broj za hitne slučajeve 112 radi i sa stranom SIM karticom, kao i sa prepaid karticom bez kredita, i povezuje te sa policijskim operativnim centrom. Posebni brojevi su 117 za policiju, 118 za vatrogasce, 144 za hitnu medicinsku pomoć i 145 za trovanja. Pozivi na sve ove brojeve su besplatni. Za spasavanje u planinama i vazdušnu hitnu pomoć postoji Rega, na broju 1414 u Švajcarskoj, a iz inostranstva na +41 333 333 333. Taj broj nije besplatan kao ostali, jer ga švajcarski regulator za telekomunikacije vodi među naplativim servisnim brojevima, ali je direktan put do helikopterskog spasavanja. Rega ima i besplatnu aplikaciju koja, kada preko nje pozoveš pomoć, automatski šalje tvoju lokaciju njenom operativnom centru. Sačuvaj ove brojeve u telefonu pre polaska.

Švajcarska koristi sopstveni tip utičnice, pa vredi pre puta proveriti utikače uređaja koje nosiš. Napon je 230 V i frekvencija 50 Hz, kao u većem delu Evrope, pa punjači i uređaji za te vrednosti rade bez pretvarača. Razlika je u obliku: većina švajcarskih utičnica napravljena je za utikač sa tri okrugla klina, takozvani tip J. Tanki evropski utikač sa dva klina (tip C), kakav imaju mnogi punjači za telefon, ulazi i u švajcarsku utičnicu. Za sve ostale utikače pre puta proveri oblik i po potrebi ponesi adapter za Švajcarsku. Prema zvaničnom švajcarskom turističkom portalu, adapteri se mogu dobiti u većini hotela, ali ako odsedaš u apartmanu, kampu ili planinskoj kolibi, ne računaj na to. Ako nosiš univerzalni putni adapter, proveri da li ima švajcarski nastavak.